Polazak u vrtić

/ / Saveti za super mame

Polazak u vrtić je veliki i važan događaj za dete, i velika promena, zbog čega je često potrebno više vremena da bi se dete naviklo na novu sredinu. Spremnost na polazak u vrtić i odvajanje od roditelja se razlikuje  od deteta do deteta. Dok su neka deca za vrtić spremna i sa dve ipo godine, druga deca to nisu ni sa pet godina.  Na želju deteta da ide u vrtić utiču razni faktori.

Pre svega, kada roditelj donosi odluku o tome da li da upiše dete u vrtić, trebalo bi da osluškuje i spremnost deteta na taj korak. Pedagozi kažu da kada dete pokazuje želju da neke stvari radi samo, kada je naviknuto da provodi po više sati ili dana sa drugim osobama, koje nisu roditelji, recimo sa bakom i dekom, bebi siterkom, ako pokazuje interesovanje za drugu decu i ljude, postavlja dosta pitanja, izražava svoje želje i potrebe verovatno će se lako navići i na vrtić. Naravno, ovo ne mora biti pravilo. Oni ističu da, ako je to moguće, roditelji ne bi trebalo da upisuju u vrtić dete mlađe od 3 godine. Sa druge strane, deca već u četvrtoj godini počinju da pokazuju interesovanje za igru sa drugom decom, i deca im postaju zanimljvija nego odrasli. Sa druge strane, koliko god za dete bilo  bezbedno umirujuće prisustvo baka i deka i odrastanje sa njima, oni ponekad mogu biti previše popustiljivi i razmaziti dete previše, a i čuvanje deteta po osam ili više sati dnevno nije baš lak posao za bake i deke, zbog čega se takođe preporučuje vrtić.

Upisivanje u vrtić se preporučuje bez obzira na to da li dete ima ko da čuva, iz više razloga. Pre svega, ono se tako lakše navikava na kolektiv, na funkcionisanje u kolektivu i pravila ponašanja u društvu, na to da je ponekad potrebno deliti igračke, da se deca međusobno razlikuju,  da mora da sačeka svoj red, recimo, uči se pripadnosti grupi, i proširuje svoja znanja učenjem kroz igru i zabavu.  Za dete je korisno  i to što pored sticanja znanja, u vrtiću stiče određene socijalne veštine koje će mu biti potrebne i kasnije, u školi. Ono tako uči da se svađa i miri, da konstruktivno razgovara, da izražava svoje mišljenje, da neguje prijatljstva, da razvija svoju individualnost. Dete će u vrtiću naučiti i manje lepe stvari, kao što su recimo psovke,  što ne znači da će ih i samo govoriti, videće i primere ružnog ponašanja, možda će i samo biti u situaciji da se neko dete ne ponaša pristojno prema njemu, i tako učiti da rešava konflikte, što je svakako sastavni deo odrastanja na koji se morate navići i izlaziti na kraj sa time.

Dok je za neku decu odlazak u vrtić pravo zadovoljstvo koje doživljavaju kao svoj teren, za neke druge to može biti prava patnja, pa i traumatično iskustvo, zbog čega ispoljavaju otpor prema svakom odlasku u vrtić. Pre nego što dete upišete u vrtić, odvojite nekoliko meseci da ga polako pripremate na to, kao i da i sami istražite ponudu vrtića i pronađete najadekvatniji. Pripremajte dete tako što ćete ga povremeno odvesti do vrtića, pokazati mu njegovu prvu školicu, opisati mu vrtić kao mesto gde će i ono uskoro ići da se igra sa drugarima. Nemojte plašiti dete unapred pričom o problemima sa kojima bi se moglo susretati u vrtiću – o tome radije porazgovarajte sa vaspitačima. Radije mu objasnite da će u vrtiću imati nova iskustva, upoznati  nove drugare, naučiti nove igre. Takođe, imajte u vidu da Vaš stav i Vaša spremnost na odvajanje deteta i odlazak u vrtić, kao i Vaše strepnje i strahovi, mogu biti preneti na dete, a da toga i niste svesni. Zato, neka pre svega Vaš pristup bude pozitivan, ponašajte se potpuno smireno, optimistično, pa tako ohrabrite i dete.

Ukoliko dete još uvek ne ide u vrtić, neka svakako provodi vreme sa svojim vršnjacima, bilo u parku, igraonici, komšiluku, jer roditelji svakako ne mogu biti zamena detetu za društvo druge dece.