Polazak u prvi razred – šta bi trebalo da znaju deca, a šta roditelji?

/ / Saveti za super mame

Kada se približi trenutak za polazak u školu, čini se da roditelji imaju veću tremu nego budući školarci. Većina roditelja se tada zapita da li je dete dovoljno spremno za ovu veliku promenu.  Najveća dilema obično postoji oko toga šta bi sve dete trebalo da zna pre polaska u školu.

 

Pre svega, dete koje polazi u školu ne mora znati da piše. Dovoljno je da zna da pravilno drži olovku u ruci, da zna da razlikuje oblike i povlači olovku s leva na desno, od gore ka dole ( odnosno da razlikuje pravce pisanja), da je sposobno da uradi određene grafomotorne vežbe, kao što je precrtavanje figura, recimo. Dete bi trebalo da razlikuje i dane u nedelji, šta je pre a šta posle, kao i da razlikuje godišnja doba i da ume bar malo da ih opiše rečima. Od deteta predškolskog uzrasta se očekuje i da  ume da broji do 20, da razlikuje brojeve po simbolima, da ume da poveže broj sa količinom. Dete u ovom uzrastu obično ima fond reči od 2500 – 3000 reči, sposobno je da izgovara složene, smislene rečenice, koje obično sadrže u proseku oko 5,6 reči. Trebalo bi da prepozna koja reč se rimuje sa kojom, kao i da recimo u jednoj reči ume da pokaže koje slovo je prvo, a koje poslednje, a poželjo je i da razlikuje od kojih slova se sastoji reč. Takođe, očekuje se i da dete razlikuje suprotnosti , kao npr. da je belo suproto od crnog, da je malo suprotno od velikog. Do polaska u prvi razred, dete bi trebalo da pravilno izgovara sve glasove, u suprotnom je potrebno obratiti se logopedu pre polaska u školu. Važno je i da dete ima prostornu i vremensku orijentaciju, u smislu da razlikuje kada je jutro a kada veče, da razvrstava predmete po obliku i boji.

 Ono što je takođe važno, a što roditelji ponekad zaboravljaju, je da dete bude samostalno u određenim stvarima poput vezivanja pertli, zakopčavanja pantalona posle odlaska u toalet, pranja ruku, samostalnog jela – jer to nije obaveza učitelja. Nema potrebe da detetu unapred govorite da na času mora mirno sedeti i ćutati i slično, jer je to deo posla učitelja, i oni će to najbolje uraditi. Pored toga, dete koje je zrelo za školu će veoma lako savladati „pravila“ koja važe u školi. Ono što je za dete velika promena, jesta način rada u školi u odnosu na onaj u predškoslkom periodu, gde se učenje odvija kroz igru, kraće traje i obuhvata puno više interakcije i dinamike nego u slučaju školskog časa, gde se pritom od deteta očekuje da zaista uči. Zbog toga, škola svakako jeste jedan novi svet za dete, novo okruženje vršnjaka, koji podrazumeva nove rutine i prve obaveze deteta, svet kome se svako dete individualno prilagođava.

Dopustite detetu da se adaptira, jer psiholozi kažu da je gotovo ceo prvi razred zapr avo adaptacija deteta na školu, i tek tada se može reći da je ovaj proces završen. U tom procesu, budite detetu podrška, i stavite mu do znanja da ste svakako tu za njega. Naročito u prvim danima, koji su pravi emotivni udar za dete, pratite njegova raspoloženja, trudite se da što kvalitetnije provodite vreme sa detetom, ukratko – maksimalno mu olakšajte prve školske dane. U prvim školskim danima, dobro bi bilo da roditelji lično odvode dete u školu i sačekuju ga, a da  tek kasnije tu ulogu preuzmu bebisiterke , bake, deke itd. Razgovarajte sa detetom što više. Postavljajte mu konkretna pitanja umesto uopštenih poput „Kako je bilo u školi?“, jer će dete tada verovatno odgovarati sa „dobro“ i sličnim uopštenim odgovorima. Dobro je u početku pitati dete o detaljima, postavljajući pitanja koja se ne odnose samo na učenje, gradivo, obaveze, već i odnos sa drugom decom, moguće simpatije, i slično. Važno je pratiti kako se dete oseća, predlagati mu kako da reši problem ukoliko ga ima.

Neka dete, a i Vi, steknete naviku da svoje domaće zadatke obavlja samostalno. Nemoje ih nikada obavljati umesto njega. Vi ste tu da prekontrolišete ili pomognete detetu ukoliko ima problem da savlada određeno gradivo, ne i da učite umesto njega ili završavate njegove obaveze. Tako se dete uči radnim navikama, vežba organizaciju svog vremena, prihvata odgovornosti.

Tokom celog prvog razreda, nije preporučljivo opterećivati dete dodatnim, vannastavnim aktivnostima, osim ako dete zaista samostalno izrazi želju i istrajno je u tome. Polazak u školu je već dovoljna obaveza za malo dete. Ukoliko je i pre škole imalo određene aktivnosti, svakako može nastaviti sa njima.

I nikako ne zaboravite da je dete koje je pošlo u školu i dalje samo dete. Sa školskim obavezama neće, a ne bi ni trebalo, da nestane želja deteta za igrom i igračkama. Učenik je još jedna njegova uloga, ne i njegov jedini identitet. Ne kažnjavajte dete i ne kritikujte ga previše za loše ocene. Na samom početku je važno da razgovorom i savetima pomognete detetu, da pronađete uzrok problema ili loših ocena. Imajte u vidu da je ocena prolazna, a da je razvijanje samopouzdanja, pravih vrednosti, radnih navika, podsticanja talenata deteta i njegovih dobrih osobina zapravo mnogo važnije.

Mame i tate đaka prvaka, srećno!