O dojenju i njegovom značaju za bebu

/ / Saveti za super mame

Mnoge mame su se u početku brinule zbog dojenja, ali su vremenom postale pravi profesionalci! Važno je, pre svega, da svaka mama razume proces dojenja bebe, šta se dešava prilikom dojenja, da prati bebin ali i svoj ritam, uz neki okvirni raspored hranjenja.

Imajte uvek u vidu to da što više dojite bebu, to će Vaše mlečne žlezde biti više stimulisane da proizvode mleko! Dakle, uprornost se isplati.

Majčino mleko – najbolja hrana za bebu

Drage mame, znate li zašto je baš Vaše mleko najbolja moguća hrana za Vašu bebu? Majčino mleko je napravljeno tačno po meri njene bebe, i upravo zbog toga svaka majka ima drugačije, jedinstveno mleko. Kako se beba razvija i raste po mesecima,  i sastav majčinog mleka se menja, u skladu sa bebinim potrebama. Zato se ono najviše menja u prvim nedeljama bebnog života, kada beba najviše i raste. Majčino mleko menja svoj sadržaj čak i tokom jednog  hranjenja, i to ne bez razloga, o čemu možete pročitati u nastavku.  Savršen mehanizam, zar ne? A tako praktičan i ekonomičan!

Upravo zato, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje majkama da od samog rođenja doje svoje bebe, sve to njihove druge godine, pa čak i duže. Do šestog meseca  bebinog života, njoj je u pogledu ishrane sasvim dovoljno majčino mleko, bez bilo kakve druge hrane ili tečnosti. Tek od šestog meseca, WHO preporučuje postepeno uvođenje i druge hrane, kao dodatak dojenju.

Zašto je majčino mleko tako dobro za bebu?

Majčino mleko je za bebu potpuno bezbedno, ne izaziva alergije,  a veoma blagotvorno utiče na bebin stomak, jer se lakše vari.

Bebe koje sisaju zato mnogo ređe imaju zatvor ili proliv i manje su sklone ojedu.

Dojenje podstiče pravilan razvoj bebine vilice i zuba, razvija imunitet kod beba,  a neke studije su pokazale da razvija i inteligenciju, čemu doprinosi i posebna bliskost bebe sa majkom, koja se dojenjem uspostavlja. Takođe, studije pokazuju i da su bebe koje sisaju manje sklone gojenju i prekomernoj težini, dijabetesu, astmi, infekcijama probavnom sistema, kasnije, tokom života.

Kako beba pomoću dojenja razvija čulo ukusa?

Pored toga, dojenjem Vaše bebe, pomažete joj da razvija čulo ukusa! Vaše mleko nije baš toliko blago koliko mislite – ono sadrži bogatu lepezu ukusa, od hrane i tečnosti koju vi unosite, ili čak udišete.  Tako se beba već prilikom dojenja navikava na određene ukuse i vrste hrane. Dakle, ako jedete voće i povrće, dojenjem bebe pomažete joj da kasnije bolje prihvati upravo ove namirnice.

Promene majčinog mleka u prve dve nedelje nakon porođaja

Prvih pet dana nakon što se porodite, Vaše mlečne žlezde stvaraju žućkastu tečnost, kolostrum, koja predstavlja bebinu prvu hranu, i sadrži puno proteina a malo masti, kako bi pomogla bebin rast i razvoj, a i bogata je antitelima. Ne brinite o maloj količini proizvedenog kolostruma ( 20 do 40 ml po hranjenju), jer to je bebi sasvim dovoljno u prvim danima. Važno je da se beba što ranije hrani kolostrumom. Kolostrum pomaže bebi u stvaranju njene prve stolice.

Kolostrum negde od 6. do 14. dana nakon porođaja prerasta u tzv. prelazno mleko, koje iz dana u dan postaje sve sličnije pravom, zrelom mleku. Prelazno mleko je blago narandžaste boje, bogato je šećerom, mastima i kalcijumom. U ovom periodu, Vi zapravo počinjete da stvarate mleko u većim količinama. Tada ćete verovatno osetiti da su Vaše dojke vruće i čvrste.

Zrelo mleko je plavičasto-bele boje, i  javlja se tek oko 15. dana nakon porođaja. Ono sadrži gotovo duplo manje proteina u odnosu na kolostrum, a puno više masti, laktoze koja je važna za razvoj mozga, vitamine iz svake grupe, minerale kao što su fosfor, kalcijum i gvožđe. Ukratko, sadrži sve ono što je bebi potrebno! Na taj način, Vaše mleko prati bebine potrebe tokom  svih faza njenog razvoja.

Promene sastava majčinog mleka tokom jednog dojenja

Vaše mleko se prilagođava promenjivim potrebama bebe tokom svakog dojenja! 

Na početku hranjenja, odnosno u prvim minutima dojenja, tečnost je skoro vodenasta, i posebno je bogata vodom i šećerom, kako bi smirila bebinu glad, a pre svega žeđ. To se zove prednje mleko, ima ga dosta količinski, ali ima malo kalorija, odnosno masti.

Kako beba nastavlja da sisa, mleko postaje sve gušće i bogatije mastima i proteinima, a sa manje šećera, kako bi bebi pružalo potrebnu energiju za  pravilan razvoj.

Na samom kraju dojenja, nivo masti u mleku, koje se zove zadnje mleko, se povećava i do četiri puta, kako bi se povećao osećaj sitosti, a pomoću koga beba uči i da  reguliše svoj apetit.  Ovo mleko je upravo zaslužno za porast težine kod Vaše bebe. Količinski ga ima manje, ali je dosta kalorično.

Šta je neopohodno znati prilikom dojenja bebe?

Važno je da Vaša dojka bude čista, prethodno oprana prokuvanom vodom, nikako zaprljana od mleka ili znoja. Beba može dobiti proliv samo od zaprljane dojke, zato  obavezno vodite računa o tome.

Kada dojite bebu , neka to uvek bude u za Vas udobnom, sedećem položaju. Možete podići noge na neku stoličicu ili tabure, a bebu staviti u krilo. Nemojte šetati, previše pričati sa bebom ili se igrati sa njom. Dovoljno je da joj se nasmešite prilikom dojenja kada pogleda u Vas – jer ne bi trebalo da je ometate. Ovo je za bebu veoma ozbiljan „zadatak“ i zato je potrebno da joj u tome pomognete.

Vodite računa o tome da se bebin nosić ne zapuši dojkom prilikom dojenja, ili Vašom odećom.

Koliko dugo bi trebalo hraniti bebu iz iste dojke?

Zbog ovakvog rasporeda hranljivih sastojaka tokom dojenja, važno je da pustite bebu da se hrani iz jedne dojke sve dok sama ne pusti bradavicu (ili dok ne zaspi), što može značiti ili da je vreme za prelazak na drugu dojku, ili da je obrok jednostavno gotov. Upravo zbog toga, uvek je bolje rešenje pustititi da se isprazni jedna dojka, pre prelaska na drugu (ukoliko beba i dalje želi da sisa). Na taj način Vi pratite bebin ritam, i možete biti sigurni da je dobila sve potrebne hranljive sastojke. Ukoliko bebi ponudite drugu dojku dok ona još uvek sisa iz prve , beba mi mogla dobiti dovoljnu količinu mleka, ali vodenog mleka, koje nema dovoljno kalorija. Tako se dešava da bebe imaju ređu stolicu, da su razdražljive, ili da slabije napreduju.

Ukoliko imate dosta mleka, možete pustiti bebu da sisa oko 15 -20 minuta po jednu dojku, a ukoliko beba pokaže da nije zadovoljna, može sisati po 10 – 15 minuta svaku dojku. Imajte u vidu da beba može biti sita i za 5 do 10 minuta sisanja.

Izuzetak su bebe koje su „lenje“ prilikom dojenja, odnosno koje „tromo“ sisaju, pa ih je potrebno stimulisati čestim menjanjem dojke.

Koliko često je potrebno dojiti bebu?

Vaše mleko je ujutru najbogatije laktozom, oko podneva mastima, dok je uveče posebno bogato proteinima. Upravo zbog toga je idealno dozvoliti bebi da se hrani na njen zahtev, u smislu učestalosti i trajanja podoja. Međutim, to nikako ne znači da bebu treba hraniti svaki put kada zaplače, jer beba može plakati iz mnogo drugih razloga, recimo ako joj je pelena mokra, vruće joj je, muče je grčevi, nešto je žulja, i slično, pa je malo verovatno da je svaki put kada zaplače gladna.

Neke bebe je potrebno dojiti na svaka 4 sata, a neke na 3 ili u nekim slučajevim čak na 2 ipo sata – Okvirna satnica Vam recimo može biti : 06:00 h, 10:00 h, 14:00 h, 18:00 h, 22:00 h.