Greške roditelja u vaspitavanju deteta

/ / Saveti za super mame

Vaspitavanje deteta nije nimalo lak zadatak za roditelje.  Ovaj tekst je posvećen najčešćim greškama koji roditelji prave u vaspitavanju deteta, a da toga uglavnom nisu svesni.

Pre svega, morate utvrditi jasna pravila i pridržavati ih se.  Pri tome, morati uvek imati u vidu uzrast deteta i njegovu sposobnost da razume određena pravila ponašanja. Recimo, kada beba koja je tek počela da jede čvrstu hranu prospe hranu iz tanjira, nema razloga da je kažnjavate. Kada to uradi dete od tri godine, ono će moći samo delimično da razume svoju grešku. Međutim, ako to učini dete od recimo 6 godina, jasno je da se radi o nepoželjnom ponašanju. Imajte u vidu da sasvim mala deca, uključujući i veće bebe, razumeju reč „Ne“ i mogu reagovati na nju. Kada je o malom detetu reč, uvek mu ponudite „dobru“ alternativu, nakon što mu kažete ne, recimo igračku i slično, ukoliko ne želite da dira nešto što ne treba, recimo rernu.  

Kada je reć o većoj deci, iznad 4 godine,  morate postaviti jasna pravila i biti dosledni. Ne možete, recimo, zabraniti detetu da gleda tv pre nego što raskloni igračke, a potom mu ipak dozvoliti da to radi, jer ga tako samo zbunjujete. Držite se postavljenih pravila i ne popuštajte. Takođe, važno je i da znate da mala deca ne razumeju stvari na jednakom nivou kao odrasli, čak i kada Vam izgleda da sve razumeju. Zato se uvek potrudite da im što plastičnije i detaljnije objasnite zašto neke stvari treba ili ne treba raditi. Važno je da dete razume razloge i šta je to što razlikuje neki loš i dobar postupak.

Izbegavajate da detetu naređujete uz oštar ton. Naredbe poput „Gasi televizor!“ , „Oblači jaknu!“, „Peri ruke“, kod deteta mogu izazvati potrebu da pruža otpor. Takođe, neće Vam pomoći puno brojanje do 3 i slične metode. Jer 1,2,3 se često pretvori u jedan ipo, dva ipo, pa detetu neće trebati mnogo da shvati da baš i ne mora da ispoštuje to vreme. Bolja metoda jeste da mu ponudite „ili-ili“ alternativu. Recimo,  jasno mu recite, i to samo jednom „ Ili ćeš prestati da razbacuješ pesak okolo, ili odmah odlazimo iz parka.“

Uvek je bolje potrošiti više vremena na objašnjavanje detetu zašto je neki postupak loš i kakve njegove posledice mogu biti, nego na kažnjavanje. Recimo, neki rodtelji praktikuju slanje deteta u ćošak. Stručnjaci kažu, da iako ova metoda ponekad može biti od koristi, sa ovakvom vrstom kazne se mora biti veoma obazriv. Vreme ostajanja u ćošetu neka uvek bude kratko, nikada duže od 5 minuta.  Međutim, može izazvati i još veći otpor kod deteta. Kako je već gore rečeno, izbegavajte ovakvo kažnjavanje, radije duže razgovarajte sa detetom o problemu. Razgovor će uvek imati veću vaspitnu vrednost od žustrih komandi. Na primer, kada detetu kažete „Prestani to da radiš“ , „Nemoj!“, to nema nikakav vaspitni efekat. Od „Ne trči po kući!“ je mnogo efikasnije „Molim te, nemoj trčati po kući jer možeš da se povrediš.“ – tako detetu jasno stavljate do znanja da to što tražite ima smisla i da je za njegovo dobro.

Stručnjaci kažu da uvek budete dosledni , jer je to najvažnije. Ne možete istu stvar ponekad braniti , a ponekad dopuštati, time mu šaljete poruku da ponekad mislite ono što kažete, a ponekad ne. Takođe, nikada ne pretite stvarima koje znate da nećete ispuniti, poput ako to i to uradiš/ne uradiš , ove godine nema Deda Mraza! – nemojte se ni šaliti sa takvim stvarima.