Dabl test – kako se radi i šta pokazuje?

/ / Saveti za super mame

Šta je Dabl test i kada se radi?

Tokom trudnoće, potrebno je uraditi barem jedan test kojim se utvrđuje eventualno postojanje hromozomskih anomalija. Zahvaljujući Dabl testu, u ranoj trudnoći se može otkriti 90 posto svih naslednih bolesti.  Dabl se radi u prvom tromesečju, obično između 11. i 14. nedelje trudnoće,  a reč je o skrining testu koji se najčešće radi u trudnoći.

Kako se radi Dabl test?

To je kombinovani test koji se sastoji od ultrazvučnog pregleda, a potom vađenja krvi. Rezultati testa se obrađuju tako što im se dodaju individualni parametri kao što su godine i težina trudnice, da li je u pitanju blizanačka trudnoća, da li je do trudnoće došlo prirodnim putem ili vantelesnom oplodnjom, da li je trudnica pušač.

Dabl test se radi tako što lekar najpre obavi pregled ultrazvučnim aparatom,  najčešće preko stomaka. Na osnovu ultrazvuka, utvrđuje se stanje i položaj placente, vidi se srce kao i prisustvo nosne kosti koja se kod nekih beba sa anomalijama tek kasnije formira, sve mere fetusa, a što je najvažnije kod ovog testa, izmeriće debljinu nuhalnog nabora. Nuhalni nabor, koji se naziva i nuhalna translucenca (NT) je mesto gde se sakuplja tečnost (limfa) između kože i potkože, u predelu vrata fetusa. Ovo je važno iz razloga što kod beba sa hromozomskom anomalijom, ovaj nuhalni nabor može biti znatno deblji nego kod drugih beba. Smatra se da je debljina nuhalnog nabora do 3 mm uredna , pa da je u tom slučaju rizik od postojanja anomalija vrlo mali. Nuhalni nabor veći od 3 mm povezuje se sa Daunovim sindromom,  i drugim hromozomskim aberacijama, kao i sa srčanim anomalijama. Istog dana, nakon ultrazvuka (a nakasnije 48 sati nakon ultrazvuka) je potrebno uraditi i vađenje krvi (analiza biohemijskih markera krvi majke, odnosno hormona PAPP-a i βhCG-a), budući da se rezultati kombinuju sa rezlutatima sa ultrazvuka.

Kako izgledaju rezultati Dabl testa?

Rezultati Dabl testa je zapravo procenjena verovatnoća da beba pati od Daunovog, Edvardsovog ili nekog drugog sindroma, ili da ima neku hromozomsku anomaliju. Zato se rezultati uvek iskazuju kao odnos broja 1 i još neke brojke, recimo 1:4500, što bi u konkretnom primeru značilo da od 4500 žena sa istim takvim rezultatom testa, samo jedna beba se rađa sa anomalijom.  Samim tim, što je druga cifra veća, rezultat se smatra boljim, a najbolji je 1:10000. Pored navedenog, procenjuje se i rizik na osnovu starosne dobi majke, budući da je verovatnoća pojave hromozomskih anomalija veća kod trudnica starosti preko 35 godina. Osim toga, za hormone PAPP-a i βhCG dobija se vrednost u odnosu na medijanu (vrednost je 1). Medijana je prosečna vrednost ova dva hormona u krvi žena sa zdravom bebom. Sva odstupanja od te vrednosti računaju se kao umnošci medijane (multiplikovanje medijane, MoM). Najbolji rezultati su oni koji su najbliži 1 MoM.

Koji rezultati Dabl testa su loši ?

Loši rezultati zapravo označavaju veći rizik, odnosno rizici su veći ukoliko je βhCG povišen (1,8 MoM i više), a istovremeno je PAPP-a snižen (0,4 MoM i niže). Pre svega, imajte u vidu da je reč o statistici, a ne dijagnostikovanom stanju bebe, odnosno da čak i ako su rezultati ovog testa loši, to ne mora značiti da beba zaista ima anomaliju, već samo da su kod beba sa takvim rezultatom anomalije češće. U slučaju lošeg rezultata, u narednom tromesečju ćete uraditi Tripl test, sličan Dabl testu, ili amniocentezu odnosno analizu plodove vode. Ono što je takođe važno znati da je rizik povezan sa strošću majke samo pokazuje verovatnoću odnosno da kod žena od recimo 40 godina postoji veća verovatnoća da beba ima neku anomaliju nego u slučaju mlađih majki (ali isto tako, i mlade majke mogu dobiti dete sa anomalijom).