Oporavak nakon carskog reza – Kako i šta posle porođaja?

Verujemo da većina vas zna šta je znači termin „Porođaj carskim rezom“, ali svakako vam preporučujemo da pročitate tekst na temu porođaj „Carskim rezom„, koji se nalazi u našoj sekciji za „Saveti za super mame“!

Danas, vam pišemo na temu kako se oporavljati nakon carskog reza, kao i šta posle nakon takvog porođaja!

Nakon operacije, odnosno porođaja carskim rezom, odmah će vas prebaciti u krevet. Nemojte pokušavati da sami ustajete i kad vam se učini da možete, jer lako možete da se onesvestite, tako da vodite računa.

U porodilištu se nakon carskog reza ostaje duže, uglavnom četiri do pet dana, ne računajući dan operacije, mada je ta praksa u poslednje vreme malo drugačija, uglavnom ukoliko u porodilištu uvide da ste „dobrom stanju“ pustiće vas i brže. U drugim zemljama je taj period znatno kraći, negde se čak porodilja otpušta iz porodilišta 24 sata nakon operacije, posebno ako ima pomoć kod kuće. Uglavnom je potrebno otići u porodilište sedam dana nakon porođaja da se izvade konci, osim ako ih ne izvade još pred otpust u porodilištu.

Brz oporavak posle carskog reza

  • Kada vam u porodilištu dozvole, počnite da jedete. Do tada slobodno pijte kada osetite žeđ. Ponesite i neke grickalice sa sobom u porodilište.
  • Važno je da se što više krećete i da biste izbegli zatvor. Opstipacija je čest problem nakon porođaja, a ležanje će samo pogoršati stanje. Nakon carskog reza se ne očekuje da prvih dana imate stolicu zbog klistiranja i toga što nećete jesti pre i nakon operacije neko vreme (osim ako ste imali hitan carski rez).
  • Iako će vam se činiti preteško, krećite se što više. Žene koje se budu kretale u prvim danima nakon porođaja, oporaviće se dvostruko brže.
  • Kako bi izbegli zatvor, važno je i da jedete hranu bogatu vlaknima. Verovali ili ne, žvake mogu da pomognu da creva ponovo počnu da rade.
  • Rana će mnogo brže zarastati kada se na njoj ne bude nalazio zavoj. Tada će vam biti lakše i da se tuširate i pratite kako rana zarasta.
  • Pratite zarastanje rane na ogledalu svakodnevno. Prvi znaci novog bola, crvenila ili curenja iz rane su znak da nešto nije u redu i da se obratite lekaru. Posebno ako dobijete i temperaturu ili groznicu.
  • Svakodnevno je važno da vodite računa da je rana oprana i osušena. Nežno tapkajte ranu najbolje pamučnom pelenom ili flanelskom krpom prvih dana da je osušite. Nemojte koristiti peškir jer frotir može da bude grub za ranu.
  • Najbolje je da prvih mesec dana nosite mekan pamučni donji veš čiji je šav ispod ili iznad rane od carskog reza.
  • Ako je u toku bio vaginalni porođaj, ali ste zbog komplikacija morali na hitan carski rez, nekoliko dana nakon porođaja može da se dogodi da vas boli tkivo perineuma i vagine. Ali ovaj bol bi trebalo da prestane uz lekove za bolove koje ćete svakako piti zbog rane od carskog reza.

Lekovi posle carskog reza

Nemojte da izbegavate da pijete lekove, jer ovakvi bolovi mogu dodatno da vas iscrpe, a iscrpljenost dovodi i do smanjene proizvodnje mleka, a i čini vas nervoznim sada kada je vreme da uživate sa bebom. Sa druge strane, važno je i da ne preterujete i ne pijete količine lekova veće od propisanih jer možete da se uspavate ili određenu količinu analgetika prenesete na bebu kroz mleko.

Najbolja opcija za ublažavanje bolova nakon carskog reza je da ste se porađali u epiduralnoj ili spinalnoj anesteziji. Više o epiduralnoj anesteziji možete pročitati ovde! Uglavnom će kateter ostati između 12 i 24 sata nakon carskog reza, uz pomoć kojeg ćete dobijati anestetik dok najjači bolovi ne krenu da popuštaju. Ukoliko ste se porodili u opštoj anesteziji prve doze lekova protiv bolova ćete primiti dok se još ne probudite.

Lekovi protiv bolova će vam pomoći da se krećete i držite bebu tokom prvih dana nakon porođaja. Povedite računa da se polako krećete i pazite jer zbog analgetika možda nećete primetiti kada dobijete ragade na grudima ili povredite ranu na stomaku. Ako se oporavak bude odvijao kako treba, verovatno ćete nakon 7 do 10 dana posle porođaja prestati da pijete lekove za bolove.

Ustajanje iz kreveta nakon carskog reza

Prvo ustajanje nakon carskog reza je obično nakon 12 sati od operacije. Nemojte da ustajete dok sestra ne bude bila pored vas da vam pomogne i bude tu, za slučaj da imate nesvesticu. Što pre krenete da se krećete, to je bolje za cirkulaciju. Brže ćete se opravljati. Moći će da vam skinu i kateter i da sami odlazite u toalet.

Dojenje nakon carskog reza

Može se dogoditi da nakon carskog reza kasnije krene da vam nadolazi mleko. Ipak vi stavljajte bebu na grudi da stimuliše početak laktacije i ne zaboravite da negujete bradavice lanolinom, kako bi izbegli pojavu ragada. Lanolin je inače sastojak koji se može naći u skoro svakom proizvodu za negu kože. Pomaže u održavanjau kože mekom i elastičnom. Inače se dobija od vunene masti ovce. Lanolin je vosak koji je kombinacija estra masnih kiselina i masnih alkohola. Kontakt koža na kožu će svakako značiti bebi, a i vama da se podstakne proizvodnja mleka.

Ožiljak od carskog reza

Ožiljak nakon carskog reza se nalazi nisko, u delu koji uglavnom prekriva kupaći kostim i donji veš. Prvih par meseci će biti dosta jasnije vidljiv, ali će posle par godina skoro nestati. Prvih dana je normalno da ožiljak svrbi kada zarasta, posebno jer paralelno i stidne dlake počinju da rastu.

Bitno je da obratite pažnju da da rana ne postaje crvena i bolnija nego što je bila. Normalno je da postoji nadutost kože oko ožiljka zbog traume tkiva.

Deo tkiva oko ožiljka mesecima posle operacije zna da bude utrnut, bez osećaja kada ga dodirujete. Ali bi ovaj problem vremenom trebalo da nestane.

Dolazak kući posle carskog reza

Povedite računa da se prvih dana kod kuće pripazite. Naravno da nema smetnji da brinete o svojoj bebi, da je nosite, spuštate i brinete zbog toga. Čak, ako se budete previše opustili da dobar dana ležite, oporavak će dosta sporije napredovati.

Ipak, ako imate još jedno dete, koje je takođe malo, pazite da ga ne nosite. Najbolje je za svaki slučaj, još tokom trudnoće, naučiti dete da zna da se samo popne u krilo. Vi ga pridržite da se uspuže kod vas dok sedite.

Ako počnete da se osećate loše nakon nekoliko dana, to može biti znak infekcije. Nemojte da paničite, jer se često događa, samo je važno da dobijete adekvatnu antibiotsku terapiju i problem će biti rešen, ali ćete još neko vreme morati da provedete u bolnici. Znaci infekcije su: bolna rana koja vlaži, topla na dodir i/ili otvaranje rane, obilno krvarenje, praćeno neprijatnim mirisom i groznica, bol u donjem stomaku ili preponama, praćen visokom temperaturom, drhtanjem i vrtoglavicom mogu biti znaci urinarne ili infekcije materice.

Dodatni savet: najbolje bi bilo da ne vozite automobil najmanje prvih 6 nedelja nakon porođaja carskim rezom.

Ako vam se svideo ovaj tekst podelite ga putem svojih društvenih mreža i pratite našu Facebook stranicu za još korisnih saveta. Takođe, pišite nam u inboxu stranice o čemu bi ste voleli da vam pišemo! 🙂

 

 

Prehlada u trudnoći, 10 saveta koje morate da znate!

I sama znam kada sam prolazila prvi put kroz trudnoću, mnogo češće mi se dešavalo da me uhvati neka prehlada nego pre. To su sve normalne reakcije, nemojte se plašiti (znam i ja sam se prvi put plašila). Imunitet nam je značajno slabiji tokom trudnoće. To je zato što telo smanjuje obrambene mehanizme, kako slučajno ne bi odbacilo plod. Moj savet vam je da ne uzimate lekove nikako na svoju ruku. Na našoj Facebook stranici veoma često dobijamo pitanja na ovu temu, pogotovo u prethodnih nekoliko dana, pa sam rešila da podelim sa vama 10 saveta za “Super Mame” na ovu temu, prehlada tokom trudnoće.

  1. Nemojte nikada uzimati lekove na svoju ruku
  2. Nemojte da se brinete ukoliko imate običnu prehladu, koja je praćena kašljanjem i curenjem nosa
  3. Ukoliko imate temperaturu pokušajte da snizite na prirodan način (Uskoro više o ovoj temi u sekciji: Saveti za super mame)
  4. Tuširajte se mlakom vodom ukoliko imate temperaturu
  5. Nakon tuširanja je preporučeno da obučete pamučnu garderobu
  6. Pojedite tanjir pileće supe
  7. Nemojte da koristite kapi za nos (možete koristite one sa morskom vodom) i razne pastila. Za ispiranja grla koristite čaj od žalfije
  8. Kupite obavezno nekoliko pakovanje papirnih maramica, moja preporuka jesu Fresh paprine maramice i to one sa kamilicom. Ima ih u svim bolje snadvenim prodavnicama širom Srbije
  9. Ukoliko volite beli luk (pa čak iako ga ne volite ) izrendajte ga u čašu jogurta ili kiselog mleka i pojedite
  10. Pijte čajeve sa medom i limunom, jedite što više voća i povrća

Ukoliko vam prehlada traje duže od nedelju dana obavezno se JAVITE vašem lekaru. 

Ukoliko vaše dete ima povišenu temperatura pročitajte ovaj tekst: „Kako da skinuti povišenu temperaturu kod deteta“ 

Ako vam se svideo ovaj tekst podelite ga putem svojih društvenih mreža i pratite našu Facebook stranicu za još korisnih saveta. Takođe, pišite nam u inboxu stranice o čemu bi ste voleli da vam pišemo! 🙂

 

Rivalstvo braće i sestara

„Mama, rodi mi batu/seku!“ – je rečenica koju je svako dete bar jednom izgovorilo. Međutim, često se dešava da kada beba dođe na svet, dotadašnje jedinče shvata da nije računalo na to da će morati da deli roditeljsku pažnju. Prvi znaci ljubomore se mogu videti već po dolasku bebe, na koju je usmerena sva pažnja roditelja ali i okoline. Dolazak bate ili seke na svet, za dete je velika prekretnica, i to bi roditelji trebalo da imaju u vidu. Dete tada primećuje da su oba roditelja, a naročito majka, posvećeni „novoj“ bebi, i da ono više nije centar sveta, pa se često oseća zapostavljeno. Situacija se može pogoršati ukoliko roditelji starije dete prepuste babi i dedi ili nekoj drugoj osobi na čuvanje, jer neka deca to doživljavaju kao izdaju, a brata ili sestru kao nekoga ko mu krade roditelje.

Dečiji psiholozi smatraju da dolazak bebe menja čitavu porodičnu atmosferi, pa da se retko dešava da se to uopšte ne odrazi na starije dete. Zapravo, radi se o tome da starije dete može ljubomoru otvoreno pokazati – tako što priznaje i pokazuje svojim ponašanjem da mu beba smeta, ali je može i prikrivati – što se manifestuje kroz, recimo, uništavanje igračaka, grickanje noktiju, povlačenje u sebe, agresiju, mokrenje u krevet, osipe na koži.

Oni savetuju roditeljima da pre svega moraju pronaći vreme u svojoj svakodnevici za starije dete – da mu posvete pažnju, pokažu ljubav i stave mu do znanja koliko ga vole, igraju se sa njim,  razgovaraju i objasne da brat ili sestra za njega nisu pretnja kada je ljubav mame i tate u pitanju. Nikako ne bi trebalo prisiljavati dete da prihvati brata ili sestru, jer to najčešće stvori još veći unutrašnji otpor kod njega. Umesto toga, dobro je pozivati dete da Vam povremeno pomaže oko bebe, naglasiti koliko je ta pomoć, kao i njegova uloga starijeg bate ili seke važna. Upravo ta uloga može umanjiti osećaj rivalstva kod deteta i osećaja da se bori za roditeljsku pažnju.

Obično, ljubomora je veća što je starosna razlika među decom manja. Razlog je jednostavan: dete koje je već u školskom uzrastu, koje ima svoje drugare, obaveze, interesovanja, simpatije – neće se osećati ugroženo dolaskom bebe, jer je neće doživljavati kao konkurenciju. Kada je razlika manja, deca doživljavaju brata ili sestru kao konkuretna, jer žele da baš oni budu najbolji u očima roditelja.

Ovde je važno napomenuti da roditelji nikako, i nikada, ne bi trebalo da upoređuju decu, bilo da je reč o njihovom ponašanju, uspehu u školi, i slično. Roditelji ne bi trebalo da u dečijim raspravama i konfliktima često drže stranu jednom detetu, a ako je moguće, najbolje je pustiti decu da sami rešavaju konliktne situacije. Ako je potrebno, bolje je da oni budu „tim“ koji je protiv vas, nego da podstičete njihovo međusobno rivalstvo. Nikada ne tražite od dece i ne podržavajte cinkarenje brata ili sestre kod vas. Umesto toga, neka se oni solidarišu međusobno. Negujte prijateljski odnos među svojom decom, nikako rivalstvo.

Kako odabrati prve cipelice?

Izbor obuće za bebe, naročito prvih cipelica, ali i malu decu uopšte, zahteva da se u obzir uzme nekoliko važnih faktora. Ovo je zadatak kojem mame i tate pristupaju sa naročitom pažnjom. Teško da bi se za jedan određeni brend ili prodavnicu obuće za decu moglo reći da su baš oni najbolji, kao i da poznati brend garantuje kvalitet. Evo šta sve treba uzeti u obzir kada se bira obuća za mališane.

Pre nego što bebica prohoda, idealno je da u kući bude u čarapicama ili bosa, a za izlazak napolje možete joj nabaviti nehodajuće cipelice  –  postoje zaista predivni modeli.

Tek nakon prvih koraka, kada dete samostalno hoda, vreme je za prve prave cipelice. Svakako, kada su kod kuće ili u vrtiću, dobro je da što više borave bez obuće, odnosno samo u čarapicama kako bi mišići stopala bili što aktivniji.

Patikice, iako su popularne čak i kao prva obuća, nisu najbolje rešenje sa aspekta pravilnog formiranja stopala, jer se patike za decu prave po modelu patika za odrasle, odnosno za već formirano stopalo, što kod dece svakako nije slučaj. Ukoliko se ipak odlučite za patikice, neka one ne budu jedina vrsta obuće, niti zamena za ostalu obuću.

 Najvažnije je pogoditi veličinu, pre svega. Poput male obuće, koja steže dečiju nogu, i može izazvati urastanje noktića, crvenilo, i povrh svega neudobnost i otpor deteta prema obući, tako i velika obuća može stvoriti velike probleme, kao što su nestabilnost u hodu, nepravilan hod zbog neravnomernog opterećenja stopala, kao i deformiteti stopala. Kako biste odredili pravu veličinu, možete na kartonu iscrtati oblik stopala, pa ćete pored dužine stopala imati i širinu, što Vam može znatno olakšati kupovinu.

Zatim obratite pažnju i na tvrdoću – previše meka obuća neće davati potrebnu stabilnost u hodu, dok će previše tvda obuća onemogućiti savijanje stopala, što takođe može izazvati deformitete. Obratite pažnju na tvrdoću kod skočnog zgloba – u ovom delu bi cipelice trebalo da budu dovoljno čvrste da bi gaženje bilo stabilno, dok bi u pedelu prstiju obuća trebalo da bude meka.

Cipelice vam mogu pomoći i da procenite da li dete hoda pravilno. Kako je u prvim mesecima nakon prohodavanja hod deteta prilično širok, i tek kasnije prelazi u pravi hod, nije lako proceniti da li dete zapravo hoda pravilno. Pogledajte đon cipelice – ukoliko je neravnomerno izlizan ,recimo na petama, napred, ili jednoj strani, ili ako je stara cipelica iskrivljena, pre kupovine novih bi bilo dobro da dete odvedete kod fizijatra na pregled. Ukoliko postoji deformitet, najbolju preporuku o izboru obuće ćete dobiti upravo od lekara.

Povedite računa i o materijalu od koga je obuća izrađena – važno je da koža stopala može da diše. Ovo je naročito važno kod letnje obuće – letnje sandalie bi trebalo da budu od prirodnih materijala, recimo plute, ili kože, a koji su posebno obrađeni, tako da ne dovode do pojave alergije ili pojačanog znojenja.  Imajte u vidu da čak iako je toplo, za dete koje još uvek razvija hod ili je nedavno prohodalo, papuče ili klompice nikako nisu dobar izbor – jer mišići nisu još uvek dovoljno jaki da bi ih non stop podizali prilikom hodanja.

Ako kupujete uloške za obuću, i pre ove kupovine se takođe konsultujte sa lekarom. Obratite pažnju kako se oblik uloška uklapa sa oblikom stopala – ovo je veoma važno, kako ne bi došlo do još većeg deformiteta. Uzvišenja odnosno jastučići na pogrešnim mestima mogu zapravo napraviti veću štetu nego kada ih dete uopšte ne nosi, odnosno stvoriti deformitet.

Vežbanje posle porođaja

Kako tokom trudnoće trbušni mišići i mišići karličnog dna trpe velike promene i napor, vežbanje posle porođaja ima pomaže da se vrate u normalu. Trbušni mišići se tokom trudnoće istegnu za oko 15 centimetara, a mišići karličnog dna najviše trpe tokom porođaja. Mišići karličnog dna su važni pre svega zbog toga što oni drže sve unutrašnje organe male karlice.  Često se dešava da oni posle porođaja oslabe tako da žene ne mogu uvek za zadrže mokraću prilikom i manjeg napora kao što je smejanje,kijanje, podizanje tereta. Upravo zbog toga, dobro je posle porođaja ojačati ove mišiće. Vežbanjem posle porođaja se ponovo aktivira dijafragma i uspostavlja normalno disanje, koje je u poslednjim mesecima trudnoće prilično otežano. Takođe, vežbanjem posle porođaja se podstiču i kontrakcije materice, kojima se ona polako vraća u svoje prirodno stanje, i podstiče se izbacivanje preostalog sadržaja koji treba da se izbaci iz nje.

Potrebno je napomenuti i ovo – pre nego što počnete sa vežbanjem posle porođaja, najpre se posavetujte sa lekarom o tome kada bi bilo najbolje da počnete. Kod nekih porodilja je to moguće i odmah, dok kod drugih to nije preporučljivo.

Vežbe koje mogu pomoći kada su u pitanju trbušni mišići su nastavku:

  • Lezite na leđa i naizmenično podižite jednu pa drugu nogu.
  • Iz istog položaja, uz ruke prekrštene preko grudi podižite glavu
  • Podižite glavu i ramena na stranu
  • Podižite se u polusedeći položaj

Kada je reč o mišićima karličnog dna, možete ih ojačati posle porođaja sledećim vežbama:

  • Lezite na leđa, savijte kolena tako da su Vam stopala oslonjena na podlogu. Napravite pokret mišićima dna karlice kao prilikom mokrenja, a zatim kao da hoćete da prekinete.

Broj pokreta postepeno povećavajte, i nemojte se preforsirati u prvim danima. Takođe, postepeno uvodite opterećenje, kao i nove vežbe. Recimo, ako su vežbe u porodilištu trajale 5 minuta, svakodnevnim vežbanjem bi trebalo doći do nekih 20 minuta ili pola sata vežbanja u kućnim uslovima, i ne bi trebalo povećavati tempo ni u narednih nekoliko meseci nakon porođaja.

Takođe, zbog položaja Vaših leđa prilikom dojenja i opterećenja leđnih mišića, kako tokom trudnoće, tako i prilikom dojenja i prilikom čestog podizanja bebe, napetosti i straha koje mame osećaju u prvim danima da bi se bebica mogla povrediti ili da ne naprave neku grešku,  veliki broj porodilja oseća bolove u leđima.  Kako biste izbegli ili smanjili bolove u leđima nakon porođaja, zauzimajte što udobniji položaj prilikom dojenja, a u tome Vam može pomoći i jastuk koji smanjuje napetost u vratu, leđima i ramenom pojasu.  Prilikom podizanja bebe iz kreveca, savijajte noge u kolenima, kako biste poštedeli kičmu. Ovo su pre svega preventivne mere, a kada su bolovi u leđima jači, potrebno je da vežbate i tako ojačate leđne mišiće. Evo predloga vežbi koje će Vam pomoći da se bolje osećate. Lezite na stomak i podižite gornji deo tela sa zadržajem oko dve sekunde. A potom menjajte vezbu na sledeće načine: najpre se podižite sa ispruženim rukama pored tela, potom sa prstima ukrštenim na leđima, pa sa savijenim laktovima, i na kraju sa rukama ispod brade.

Pranje i peglanje bebine odeće

Za mame koje su nedavno izašle iz porodilišta, korisno je da znaju sve o pravilnom pranju i peglanju bebine odeće, što je još jedna veština super mame. Pred vama je zaista pravi izazov – skinuti razne mrlje, a ne iritirati bebinu jako osetljivu kožu.

Prvo što bi trebalo da znate, jeste da je preporučljvo da barem u prvim  mesecima (a  možda čak i prvih godinu dana ako je bebina koža osetljivija), perete njenu odeću odvojeno od Vaše, odnosno odvojeno od ostale odeće. Nemojte ovo shvatiti bukvalno – neće se ništa strašno dogoditi ako slučajno operete nešto bebino sa ostalim stvarima, ali ipak praktikujte da je perete odvojeno u početku.

Možda koristite i deterdžent posebno predviđen za pranje bebine odeće, što se obično radi ako je bebina koža izuzetno osetljiva. U principu, ako beba ne reaguje nikakvim alergijama, i ne primećujete bilo kakve promene na njenoj koži, to nije neophodno, dovoljno je samo da znate kako da pravilno koristite običan deterdžent.

Uvek podesite program na veš mašini za duplo ispiranje, kako bi se uklonio svaki ostatak deterdženta,  i u tom smislu su bolji tečni deterdženti za pranje veša, jer oni u prahu se ponekad mogu zadržati na odeći i iritirati bebinu kožu. Takođe, izbegavajte prejake deterdžente i omekšivače, sa jakim mirisima, i  bolje koristite manju količinu deterženta.

Ako je koža bebe preosetljiva i ako primetite da reaguje upravo na deteržente, odnosno da oprana odeća izaziva iritaciju, promenite ga ili čak možete koristiti sodu bikarbonu umesto deterženta, a umesto omekšivača možete koristiti sirće. Inače, sodu bikarbonu možete koristiti i za uklanjanje mrlja, i to je najbolje raditi dok je mrlja još sveža. Pomešajte vodu i sodu bikarbonu i stavite direktno na mrlju, i ostavite da odstoji, pa nakon toga perite sa ostalim vešom.

Sve nove stvaričice, obavezno operite pre prvog oblačenja,  i inače praktikujte da bebine stvari peglate pre oblačenja, kako bi se dodatno ubile bakterije.

Ukoliko koristite pamučne pelene, najbolje bi bilo da ih najpre potopite u lavor, i za ovo takođe možete koristiti sodu, a potom prati u mašini. Pelene perite odvojeno od ostalih bebinih stvarčica. Kada su pelene u pitanju, izbegavajte da koristite omekšivače, jer mogu iritirati kožu.

Takođe, sve malene čarapice, kapice, rukavice, i druge sitne komade odeće možete staviti najpre u jednu vrećicu ili u jastučnicu kako se ne bi zaglavile u mašini za veš.

 

Polazak u prvi razred – šta bi trebalo da znaju deca, a šta roditelji?

Kada se približi trenutak za polazak u školu, čini se da roditelji imaju veću tremu nego budući školarci. Većina roditelja se tada zapita da li je dete dovoljno spremno za ovu veliku promenu.  Najveća dilema obično postoji oko toga šta bi sve dete trebalo da zna pre polaska u školu.

 

Pre svega, dete koje polazi u školu ne mora znati da piše. Dovoljno je da zna da pravilno drži olovku u ruci, da zna da razlikuje oblike i povlači olovku s leva na desno, od gore ka dole ( odnosno da razlikuje pravce pisanja), da je sposobno da uradi određene grafomotorne vežbe, kao što je precrtavanje figura, recimo. Dete bi trebalo da razlikuje i dane u nedelji, šta je pre a šta posle, kao i da razlikuje godišnja doba i da ume bar malo da ih opiše rečima. Od deteta predškolskog uzrasta se očekuje i da  ume da broji do 20, da razlikuje brojeve po simbolima, da ume da poveže broj sa količinom. Dete u ovom uzrastu obično ima fond reči od 2500 – 3000 reči, sposobno je da izgovara složene, smislene rečenice, koje obično sadrže u proseku oko 5,6 reči. Trebalo bi da prepozna koja reč se rimuje sa kojom, kao i da recimo u jednoj reči ume da pokaže koje slovo je prvo, a koje poslednje, a poželjo je i da razlikuje od kojih slova se sastoji reč. Takođe, očekuje se i da dete razlikuje suprotnosti , kao npr. da je belo suproto od crnog, da je malo suprotno od velikog. Do polaska u prvi razred, dete bi trebalo da pravilno izgovara sve glasove, u suprotnom je potrebno obratiti se logopedu pre polaska u školu. Važno je i da dete ima prostornu i vremensku orijentaciju, u smislu da razlikuje kada je jutro a kada veče, da razvrstava predmete po obliku i boji.

 Ono što je takođe važno, a što roditelji ponekad zaboravljaju, je da dete bude samostalno u određenim stvarima poput vezivanja pertli, zakopčavanja pantalona posle odlaska u toalet, pranja ruku, samostalnog jela – jer to nije obaveza učitelja. Nema potrebe da detetu unapred govorite da na času mora mirno sedeti i ćutati i slično, jer je to deo posla učitelja, i oni će to najbolje uraditi. Pored toga, dete koje je zrelo za školu će veoma lako savladati „pravila“ koja važe u školi. Ono što je za dete velika promena, jesta način rada u školi u odnosu na onaj u predškoslkom periodu, gde se učenje odvija kroz igru, kraće traje i obuhvata puno više interakcije i dinamike nego u slučaju školskog časa, gde se pritom od deteta očekuje da zaista uči. Zbog toga, škola svakako jeste jedan novi svet za dete, novo okruženje vršnjaka, koji podrazumeva nove rutine i prve obaveze deteta, svet kome se svako dete individualno prilagođava.

Dopustite detetu da se adaptira, jer psiholozi kažu da je gotovo ceo prvi razred zapr avo adaptacija deteta na školu, i tek tada se može reći da je ovaj proces završen. U tom procesu, budite detetu podrška, i stavite mu do znanja da ste svakako tu za njega. Naročito u prvim danima, koji su pravi emotivni udar za dete, pratite njegova raspoloženja, trudite se da što kvalitetnije provodite vreme sa detetom, ukratko – maksimalno mu olakšajte prve školske dane. U prvim školskim danima, dobro bi bilo da roditelji lično odvode dete u školu i sačekuju ga, a da  tek kasnije tu ulogu preuzmu bebisiterke , bake, deke itd. Razgovarajte sa detetom što više. Postavljajte mu konkretna pitanja umesto uopštenih poput „Kako je bilo u školi?“, jer će dete tada verovatno odgovarati sa „dobro“ i sličnim uopštenim odgovorima. Dobro je u početku pitati dete o detaljima, postavljajući pitanja koja se ne odnose samo na učenje, gradivo, obaveze, već i odnos sa drugom decom, moguće simpatije, i slično. Važno je pratiti kako se dete oseća, predlagati mu kako da reši problem ukoliko ga ima.

Neka dete, a i Vi, steknete naviku da svoje domaće zadatke obavlja samostalno. Nemoje ih nikada obavljati umesto njega. Vi ste tu da prekontrolišete ili pomognete detetu ukoliko ima problem da savlada određeno gradivo, ne i da učite umesto njega ili završavate njegove obaveze. Tako se dete uči radnim navikama, vežba organizaciju svog vremena, prihvata odgovornosti.

Tokom celog prvog razreda, nije preporučljivo opterećivati dete dodatnim, vannastavnim aktivnostima, osim ako dete zaista samostalno izrazi želju i istrajno je u tome. Polazak u školu je već dovoljna obaveza za malo dete. Ukoliko je i pre škole imalo određene aktivnosti, svakako može nastaviti sa njima.

I nikako ne zaboravite da je dete koje je pošlo u školu i dalje samo dete. Sa školskim obavezama neće, a ne bi ni trebalo, da nestane želja deteta za igrom i igračkama. Učenik je još jedna njegova uloga, ne i njegov jedini identitet. Ne kažnjavajte dete i ne kritikujte ga previše za loše ocene. Na samom početku je važno da razgovorom i savetima pomognete detetu, da pronađete uzrok problema ili loših ocena. Imajte u vidu da je ocena prolazna, a da je razvijanje samopouzdanja, pravih vrednosti, radnih navika, podsticanja talenata deteta i njegovih dobrih osobina zapravo mnogo važnije.

Mame i tate đaka prvaka, srećno!

 

 

Polazak u vrtić

Polazak u vrtić je veliki i važan događaj za dete, i velika promena, zbog čega je često potrebno više vremena da bi se dete naviklo na novu sredinu. Spremnost na polazak u vrtić i odvajanje od roditelja se razlikuje  od deteta do deteta. Dok su neka deca za vrtić spremna i sa dve ipo godine, druga deca to nisu ni sa pet godina.  Na želju deteta da ide u vrtić utiču razni faktori.

Pre svega, kada roditelj donosi odluku o tome da li da upiše dete u vrtić, trebalo bi da osluškuje i spremnost deteta na taj korak. Pedagozi kažu da kada dete pokazuje želju da neke stvari radi samo, kada je naviknuto da provodi po više sati ili dana sa drugim osobama, koje nisu roditelji, recimo sa bakom i dekom, bebi siterkom, ako pokazuje interesovanje za drugu decu i ljude, postavlja dosta pitanja, izražava svoje želje i potrebe verovatno će se lako navići i na vrtić. Naravno, ovo ne mora biti pravilo. Oni ističu da, ako je to moguće, roditelji ne bi trebalo da upisuju u vrtić dete mlađe od 3 godine. Sa druge strane, deca već u četvrtoj godini počinju da pokazuju interesovanje za igru sa drugom decom, i deca im postaju zanimljvija nego odrasli. Sa druge strane, koliko god za dete bilo  bezbedno umirujuće prisustvo baka i deka i odrastanje sa njima, oni ponekad mogu biti previše popustiljivi i razmaziti dete previše, a i čuvanje deteta po osam ili više sati dnevno nije baš lak posao za bake i deke, zbog čega se takođe preporučuje vrtić.

Upisivanje u vrtić se preporučuje bez obzira na to da li dete ima ko da čuva, iz više razloga. Pre svega, ono se tako lakše navikava na kolektiv, na funkcionisanje u kolektivu i pravila ponašanja u društvu, na to da je ponekad potrebno deliti igračke, da se deca međusobno razlikuju,  da mora da sačeka svoj red, recimo, uči se pripadnosti grupi, i proširuje svoja znanja učenjem kroz igru i zabavu.  Za dete je korisno  i to što pored sticanja znanja, u vrtiću stiče određene socijalne veštine koje će mu biti potrebne i kasnije, u školi. Ono tako uči da se svađa i miri, da konstruktivno razgovara, da izražava svoje mišljenje, da neguje prijatljstva, da razvija svoju individualnost. Dete će u vrtiću naučiti i manje lepe stvari, kao što su recimo psovke,  što ne znači da će ih i samo govoriti, videće i primere ružnog ponašanja, možda će i samo biti u situaciji da se neko dete ne ponaša pristojno prema njemu, i tako učiti da rešava konflikte, što je svakako sastavni deo odrastanja na koji se morate navići i izlaziti na kraj sa time.

Dok je za neku decu odlazak u vrtić pravo zadovoljstvo koje doživljavaju kao svoj teren, za neke druge to može biti prava patnja, pa i traumatično iskustvo, zbog čega ispoljavaju otpor prema svakom odlasku u vrtić. Pre nego što dete upišete u vrtić, odvojite nekoliko meseci da ga polako pripremate na to, kao i da i sami istražite ponudu vrtića i pronađete najadekvatniji. Pripremajte dete tako što ćete ga povremeno odvesti do vrtića, pokazati mu njegovu prvu školicu, opisati mu vrtić kao mesto gde će i ono uskoro ići da se igra sa drugarima. Nemojte plašiti dete unapred pričom o problemima sa kojima bi se moglo susretati u vrtiću – o tome radije porazgovarajte sa vaspitačima. Radije mu objasnite da će u vrtiću imati nova iskustva, upoznati  nove drugare, naučiti nove igre. Takođe, imajte u vidu da Vaš stav i Vaša spremnost na odvajanje deteta i odlazak u vrtić, kao i Vaše strepnje i strahovi, mogu biti preneti na dete, a da toga i niste svesni. Zato, neka pre svega Vaš pristup bude pozitivan, ponašajte se potpuno smireno, optimistično, pa tako ohrabrite i dete.

Ukoliko dete još uvek ne ide u vrtić, neka svakako provodi vreme sa svojim vršnjacima, bilo u parku, igraonici, komšiluku, jer roditelji svakako ne mogu biti zamena detetu za društvo druge dece.

 

Greške roditelja u vaspitavanju deteta

Vaspitavanje deteta nije nimalo lak zadatak za roditelje.  Ovaj tekst je posvećen najčešćim greškama koji roditelji prave u vaspitavanju deteta, a da toga uglavnom nisu svesni.

Pre svega, morate utvrditi jasna pravila i pridržavati ih se.  Pri tome, morati uvek imati u vidu uzrast deteta i njegovu sposobnost da razume određena pravila ponašanja. Recimo, kada beba koja je tek počela da jede čvrstu hranu prospe hranu iz tanjira, nema razloga da je kažnjavate. Kada to uradi dete od tri godine, ono će moći samo delimično da razume svoju grešku. Međutim, ako to učini dete od recimo 6 godina, jasno je da se radi o nepoželjnom ponašanju. Imajte u vidu da sasvim mala deca, uključujući i veće bebe, razumeju reč „Ne“ i mogu reagovati na nju. Kada je o malom detetu reč, uvek mu ponudite „dobru“ alternativu, nakon što mu kažete ne, recimo igračku i slično, ukoliko ne želite da dira nešto što ne treba, recimo rernu.  

Kada je reć o većoj deci, iznad 4 godine,  morate postaviti jasna pravila i biti dosledni. Ne možete, recimo, zabraniti detetu da gleda tv pre nego što raskloni igračke, a potom mu ipak dozvoliti da to radi, jer ga tako samo zbunjujete. Držite se postavljenih pravila i ne popuštajte. Takođe, važno je i da znate da mala deca ne razumeju stvari na jednakom nivou kao odrasli, čak i kada Vam izgleda da sve razumeju. Zato se uvek potrudite da im što plastičnije i detaljnije objasnite zašto neke stvari treba ili ne treba raditi. Važno je da dete razume razloge i šta je to što razlikuje neki loš i dobar postupak.

Izbegavajate da detetu naređujete uz oštar ton. Naredbe poput „Gasi televizor!“ , „Oblači jaknu!“, „Peri ruke“, kod deteta mogu izazvati potrebu da pruža otpor. Takođe, neće Vam pomoći puno brojanje do 3 i slične metode. Jer 1,2,3 se često pretvori u jedan ipo, dva ipo, pa detetu neće trebati mnogo da shvati da baš i ne mora da ispoštuje to vreme. Bolja metoda jeste da mu ponudite „ili-ili“ alternativu. Recimo,  jasno mu recite, i to samo jednom „ Ili ćeš prestati da razbacuješ pesak okolo, ili odmah odlazimo iz parka.“

Uvek je bolje potrošiti više vremena na objašnjavanje detetu zašto je neki postupak loš i kakve njegove posledice mogu biti, nego na kažnjavanje. Recimo, neki rodtelji praktikuju slanje deteta u ćošak. Stručnjaci kažu, da iako ova metoda ponekad može biti od koristi, sa ovakvom vrstom kazne se mora biti veoma obazriv. Vreme ostajanja u ćošetu neka uvek bude kratko, nikada duže od 5 minuta.  Međutim, može izazvati i još veći otpor kod deteta. Kako je već gore rečeno, izbegavajte ovakvo kažnjavanje, radije duže razgovarajte sa detetom o problemu. Razgovor će uvek imati veću vaspitnu vrednost od žustrih komandi. Na primer, kada detetu kažete „Prestani to da radiš“ , „Nemoj!“, to nema nikakav vaspitni efekat. Od „Ne trči po kući!“ je mnogo efikasnije „Molim te, nemoj trčati po kući jer možeš da se povrediš.“ – tako detetu jasno stavljate do znanja da to što tražite ima smisla i da je za njegovo dobro.

Stručnjaci kažu da uvek budete dosledni , jer je to najvažnije. Ne možete istu stvar ponekad braniti , a ponekad dopuštati, time mu šaljete poruku da ponekad mislite ono što kažete, a ponekad ne. Takođe, nikada ne pretite stvarima koje znate da nećete ispuniti, poput ako to i to uradiš/ne uradiš , ove godine nema Deda Mraza! – nemojte se ni šaliti sa takvim stvarima.

 

Napadi besa kod dece

Sa izlivima besa kod dece su se verovatno svi roditelji barem jednom suočili. Najčešće se dešavaju kada dete ne dobije nešto što želi, kada je umorno, pospano ili razdražljivo. Roditelji ovakve situacije uglavnom ne mogu da predvide, jer se dešava da se dete ponaša sasvim normalno, potom počinje da se meškolji i kenjka, da bi na kraju, recimo, vrištalo iz petnih žila.

Napadi besa se načešće sreću kod dece uzrasta od 2 do 4 godine, mada se mogu javljati i pre ili kasnije, odnosno  – ovo nije pravilo.

Zašto nastaju napadi besa?

Pre svega, važno je znati da napadi besa nisu odraz karaktera deteta, niti znače da je dete mali manipulator i diktator, već su odraz određene frustracije deteta.

Upravo u navedenom uzrastu najviše se javljaju napadi besa, a razlog tome je što dete u o tom periodu nauči i razume mnogo reči, ali i dalje nema sposobnost da sve što misli i oseća iskaže rečima. Zbog toga, kada fond reči  deteta i sposobnost izražavanja rečima postane razvijeniji, i napadi besa se proređuju.

Ne gubite kontrolu

Nije lako, ali je izuzetno važno da u ovakvim situacijama Vi ne izgubite kontrolu. Ukoliko se napad besa dešava na javnom mestu, udara stvari ili ljude, ujeda, baca se, i slično, mirno odvedite dete u drugu prostoriju ili ga sklonite na stranu dok se ne smiri. Pored toga, nikako ne udovoljavajte neosnovanim zahtevima deteta, jer je izuzetno važno naučiti ga da takvim ponašanjem neće dobiti ono što želi. Ne vičite na dete, i ne ostavljajte dete samo i ne činite da se u tom trenutku oseća napušteno, već ostanite pored njega, jer se može uplašiti i to sve kod njega može izazvati još jači nalet emocija.  Imajte u vidu da je dete u tom trenutnku uglavnom nesposobno da sasluša razloge zbog kojih treba da prestane, pa bi Vaša vika samo pogoršala situaciju. Sve vreme morate ostati smireni. Ponekad pomaže i da jednostavno ne obraćate pažnju, ako je to moguće.

Nakon što oluja prođe, obavezno je razgovarati sa detetom o svemu, jednostavnim rečenicama objasnite detetu šta se dešava. Kada se dete smiri, pokažite mu da ga volite, zagrlite ga, jer je važno na neki način nagraditi pozitivne postupke deteta.  Pitajte dete zašto se tako ponašalo, kao i da li je zadovoljno onim što je takvim ponašanjem postiglo. Možete pitati dete i  kako bi se neko drugi ponašao u takvoj situaciji, neko koga dete poznaje i ko je za njega osoba od autoriteta (npr. tata, neki drugar iz vrtića i slično). Izbagavajte da dete kažnjavate ili ucenjujete. Ni slučajno ga nemojte vređati. U narednim situacijama, uvek pohvalite dete kada reaguje pravilno.  

Ukoliko je moguće predivdeti dečije napade besa – recimo, ako se dete tako ponaša kada je gladno ili premoreno, pokušajte da sprečite takve situacije tako što ćete poneti hranu sa sobom i dopustiti detetu da se odmori kada je potrebno.

Pružite priliku detetu da negde ispolji svoju energiju – fizičkom aktivnošću, naročito na otvorenom prostoru, ili da recimo crtanjem pokaže svoje emocije. Objasite detetu na njegovom, jednostavnom jeziku, da svoje negativne emocije uvek iskaže rečima.